A Travellerspoint blog

Automobilski zakon, član 007

Zašto Srbi misle da je "automobil" = "dozvola za ubistvo"?

U stvari, ovo nije predlog novog zakona, nego ukidanje postojećeg. Dakle, predlažem ukidanje zakona po kom je neko oslobođen bilo kakve krivice ili posledica svojih dela i, uopšte, obaveze poštovanja zakona ukoliko poseduje automobil ili se nalazi u istom. Eto, ne zahteva praktično nikakav trud. Ako ubiješ nekoga kolima, ne treba da te tapšu po ramenu kao sada, nego da bude kao da ubiješ nekoga i bez kola. Ako si povredio ili još i ubio neko dete, zdrav mozak ne vidi baš nikakvu razliku u činjenici da li to uradiš sedeći u kolima ili zamahujući sekirom.

Takođe, ako ostaviš auto gde mu mesto nije, kao što su trotoari, pešački prelazi, autobuske stanice, dvorišta zgrada i tome slično, to mora da bude tretirano kao i bilo koje drugo uzurpiranje državne ili privatne imovine, plus ometanje javnog reda i mira (paljenje kola pod prozorima), potom ugrožavanje bezbednosti, ali i poništavanje slobode kretanja, što je jedno od elementarnih ljudskih prava.

Kad god je neko uhvaćen u prekršaju (npr, snimljena fotografija), svi nadležni, od policije do ministra i poslanika, treba da ostanu bez jedne mesečne plate, uz obavezu 300 sati prekovremenog, društveno-korisnog rada. Recimo, na sprečavanju divljačkog ponašanja (većine) vlasnika automobila.

Mislim da je sve pokriveno. U tri kratka pasusa. Ako izbacim neka svoja objašnjenja, verovatno bi ušlo u dva.

Posted by srdjanIcanic 09:09 Archived in Serbia Comments (0)

Rok trajanja

Ne volim pokvareno i ne volim kad me truju

U zakonu koji bi trebalo da spreči trovanje naroda na veselje trgovaca i proizvođača, obavezno bi trebalo obraditi najmanje dve stavke:
1. Isticanje roka trajanja
2. Isticanje opasnih materija

1. Isticanje roka trajanja
Postojeći sistem, po kom proizvođač može da označava rok trajanja kako njemu padne na pamet, potpuno je neodrživ i apsolutno u interesu samo proizvođača i trgovaca. Ljudi i njihovo zdravlje nikoga ne interesuju.

Pre svega, to da se označi datum proizvodnje, pa onda negde sitno piše broj dana, meseci ili godina koliko može da traje znači da puno ljudi taj rok i ne vidi, a neki i ne preračunaju kako treba. Drugo, kada piše datum do kada je proizvod upotrebljiv, kupac/potrošač je opet u zabludi, jer ne zna da li je rok pri kraju ili na početku. A svi znamo koliko rok zavisi i od uslova proizvodnje, transporta, skladištenja i držanja u samoj prodavnici. Recimo, Maksi prodavnice (verovatno i drugi) i dan-danas vole da drže jogurt i kratkotrajno mleko van frižidera. A i druge slične proizvode. A često se dešava da i proizvođač isporučuje robu sa starih zaliha, a pitanje je u kakvim je uslovima roba stajala.

Dakle, neophodno je doneti zakon koji bi proizvođače obavezao da na svakom proizvodu jasno napišu:
- Datum proizvodnje
- Datum isteka roka trajanja
- Rok trajanja (u danima, mesecima, godinama, šta je zgodnije)

Tako bi kupac imao potpunu informaciju i, na osnovu procene uslova transporta, skladištenja i izlaganja u prodavnici, mogao da donese najkvalitetniju moguću odluku o bezbednosti proizvoda. Sve drugo je upereno samo, jedino i isključivo protiv potrošača, sa ciljem ostvarivanja dodatnog profita.

2. Isticanje opasnih materija
Kako sam već pomenuo, uslovi transporta, skladištenja i izlaganja robe imaju velikog uticaja na rok trajanja proizvoda. Proizvodi kojima istekne rok i inače nisu bezbedni za upotrebu, ali i pred istek roka, u zavisnosti od pomenutih uslova, mogu da budu opasni. Pogotovo za decu.

Dakle, neophodno je doneti zakon po kom bi prodavac (i u veleprodaji i u maloprodaji) bio obavezan da jasno istakne kada je nekom proizvodu ostalo još 20% predviđenog roka trajanja. Oznaka bi morala da bude ispisana belim slovima na crvenoj podlozi, Arial fontom (ili sličnim bezserifnim) veličine 26pt, boldirano, sa mrtvačkom glavom i tekstom: "Ovom proizvodu ističe predviđeni rok trajanja u okviru kog je bezbedan za upotrebu. U zavisnosti od uslova u proizvodnji, transportu, skladištenju i izlaganju, artikal već sada može da bude opasan, iako proizvođač za njega garantuje sve do isteka navedenog roka". Oznaka bi morala da stoji sve do isteka roka trajanja, kada roba mora da bude povučena iz prodaje.

U slučaju kratkotrajnih proizvoda, mogla bi da se primenjuje posebna odredba koja bi proizvođača i prodavca obavezala da na proizvodima (i u policima/frižiderima) jasno istaknu: "Ovo je kratkotrajni proizvod. Molimo, dobro proverite datume proizvodnje i isticanja roka trajanja. Uslovi proizvodnje, transporta, skladištenja i izlaganja mogu osetno da skrate predviđeni rok i da učine proizvod opasnim za upotrebu i pre datuma označenog na pakovanju".

To je jedino za šta se može reći da je koliko-toliko u cilju zaštite potrošača, sve ostalo je igranje i zaštita onih koji se bogate na račun našeg zdravlja i naših života.

Posted by srdjanIcanic 13:40 Archived in Serbia Comments (0)

(Entries 1 - 2 of 2) Page [1]